Textual description of firstImageUrl

Федерико Гарсија Лорка | ДА МИ СЕ РУКЕ ОЛИСТАЈУ

Изговарам твоје име 
у ноћној помрчини, 
када се звезде спусте 
да пију на месечини 
и када спавају гране 
са листовима скритим. 
Тад осетим да тонем 
у страсти и музици. 
Сат сулуди што пева 
часове који су били. 

Изговарам твоје име 
у овој ноћној тмини, 
и име ми се тад твоје 
даље нег' икад чини. 
Даље од свих блиставих звезда, 
болније од благе кише што киши. 

Да ли ћу да те волим 
као и онда? Шта скриви 
жалосно срце моје? 
Кад облак мре у висини 
какав ме занос чека? 
Чист, миран да л' ће бити? 
Да ми се руке олистају 
на сјајној месечини! 

10. новембра 1919.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des