slike pesnika

Федерико Гарсија Лорка – ДА МИ СЕ РУКЕ ОЛИСТАЈУ



Изговарам твоје име 
у ноћној помрчини, 
када се звезде спусте 
да пију на месечини 
и када спавају гране 
са листовима скритим. 
Тад осетим да тонем 
у страсти и музици. 
Сат сулуди што пева 
часове који су били. 

Изговарам твоје име 
у овој ноћној тмини, 
и име ми се тад твоје 
даље нег' икад чини. 
Даље од свих блиставих звезда, 
болније од благе кише што киши. 

Да ли ћу да те волим 
као и онда? Шта скриви 
жалосно срце моје? 
Кад облак мре у висини 
какав ме занос чека? 
Чист, миран да л' ће бити? 
Да ми се руке олистају 
на сјајној месечини! 

10. новембра 1919.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.