Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Лазар Вучковић | ТОЊА ДУБОВА



Тоња Дубова ми не пише.
Већ заборављам очи фосфорне
што су ме кроз шуму водиле
до младог тела на старом лишћу.

Једна јасика
Са круном пуном ветра и препелица
трепери ми у грлу.
Сад знам
Зашто су и у Собјешћину
борови тако црни.

Тоња Дубова ми не пише.
Како су хладне кише
што гасе наше лето.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта