Textual description of firstImageUrl

Лазар Вучковић | ТОЊА ДУБОВА

Тоња Дубова ми не пише.
Већ заборављам очи фосфорне
што су ме кроз шуму водиле
до младог тела на старом лишћу.

Једна јасика
Са круном пуном ветра и препелица
трепери ми у грлу.
Сад знам
Зашто су и у Собјешћину
борови тако црни.

Тоња Дубова ми не пише.
Како су хладне кише
што гасе наше лето.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des