slike pesnika

Лазар Вучковић – ТОЊА ДУБОВА




Тоња Дубова ми не пише.
Већ заборављам очи фосфорне
што су ме кроз шуму водиле
до младог тела на старом лишћу.

Једна јасика
Са круном пуном ветра и препелица
трепери ми у грлу.
Сад знам
Зашто су и у Собјешћину
борови тако црни.

Тоња Дубова ми не пише.
Како су хладне кише
што гасе наше лето.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта