Већ заборављам очи фосфорне
што су ме кроз шуму водиле
до младог тела на старом лишћу.
Једна јасика
Са круном пуном ветра и препелица
трепери ми у грлу.
Сад знам
Зашто су и у Собјешћину
борови тако црни.
Тоња Дубова ми не пише.
Како су хладне кише
што гасе наше лето.
