Textual description of firstImageUrl

Лазар Вучковић | ЦВЕЋЕ ОЧЕВОГ ЗАВИЧАЈА




Сасвим случајно
Или не
Само пар година уназад
Мој отац је из топлих дланова завичаја
Понео грумен земље
И семе безименог цвећа
Свог детињства
У новом свету
Очевим сузама заливана
Зебњиво клија Слобода црвених латица
Коју изнова ваља освајати

(Из ауторске збирке поезије “Тишине”)



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана