Textual description of firstImageUrl

Лаза Лазић | У ТЕБИ СЕ УМИВАМ

У теби се умивам као у потоку, капљеш ми у недра, 
кошуљу ми квасиш, из ока ми испираш љути прах с пута. 
Лудило сна ми бистриш, из сита шљунка злато 
пробираш. Косу ми обливаш, чело хладиш од опеклине 
сунцем, млечику Месеца блажиш у пехару дланова ми, 
питка. Бритког си укуса, на зубу ми зујиш као сребро. 
Ти си зора. Ти си резултат моје синоћне смрти. 
Када сам се сплетен у амове тутњеће запреге Откровења 
рàскидāн претворио у сув прах крви, у дехидрисани 
пепео урне, сведен на непостојање, ти си 
ме подигла и саставила и ти ме мијеш као бегунца 
из логора сабирног, спасеног, ти си смисао 
моје хакуцинацуије, ти си резултат моје синоћне смрти.

(из књиге „Фантазмагорија у сутон“)



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des