Лица: ЦАР, СКИТНИЦА, СТРАЖАР и још много стражара.
(Догађа се у дворцу. Цар седи на столици за љуљање и љуља се.)
СТРАЖАР: Пресветли царе, ухватили смо једног скитницу који је прелазио преко ваше царске ливаде.
ЦАР: Доведите га. (Стражари уводе скитницу.)
СТРАЖАР: Ево га, царе. То је скитница.
ЦАР: (скитници): Ко си ти и шта то носиш испод кабанице?
СКИТНИЦА: Ја сам путујући свирач, пресветли царе. Ово је моја фрула.
(Показује фрулу.)
ЦАР: Којешта! Какав свирач, каква фрула! Ко има користи од тога?
СКИТНИЦА: Па, пресветли царе, има. Људи се веселе, жене се радују, деца се задовољно смеју кад чују пријатну музику.
ЦАР: Којешта! Каква музика, каква радост!
СКИТНИЦА: Радост, пресветли царе! Човек треба да се смеје и да се радује да би био срећан.
ЦАР: Којешта! Каква срећа! Шта је то? И зар та шупља ствар са рупицама вреди нешто?!
СКИТНИЦА: Вреди, пресветли царе. Ова фрула је чаробна, она вреди више него дворац, више него имање...
ЦАР: Којешта! Више него дворац! Је ли та фрула од злата?
СКИТНИЦА: Не, није.
ЦАР: Је ли од сребра?
СКИТНИЦА: Не, није.
ЦАР: Је ли од слонове кости?
СКИТНИЦА: Не, није.
ЦАР: Како је онда чаробна?
СКИТНИЦА: Тако, пресветли царе: онај ко је носи и свира у њу, слободан је. Он доноси и другом лепоту: срне и дивљи коњи поздрављају га кад прође шумом и свака ливада којом свирач корача лепша је од царске...
ЦАР: Којешта! Стражари, избаците простака напоље!
(Скитница приноси фрулу уснама и почиње да свира. Много стрaжара улази и уместо скитнице – дохвате цара и, заједно са столицом, изгурају га напоље, уз веселе узвике. Затим се враћају, поседају укруг око скитнице и слушају његову свирку на фрули.)
З а в е с а
