Лица: ЦАР, СКИТНИЦА, СТРАЖАР и још
много стражара.
(Догађа
се у дворцу. Цар седи на столици за љуљање и љуља се.)
СТРАЖАР:
Пресветли царе, ухватили смо једног скитницу који је прелазио преко ваше царске
ливаде.
ЦАР:
Доведите га. (Стражари уводе скитницу.)
СТРАЖАР:
Ево га, царе. То је скитница.
ЦАР:
(скитници): Ко си ти и шта то носиш испод кабанице?
СКИТНИЦА:
Ја сам путујући свирач, пресветли царе. Ово је моја фрула.
(Показује
фрулу.)
ЦАР:
Којешта! Какав свирач, каква фрула! Ко има користи од тога?
СКИТНИЦА:
Па, пресветли царе, има. Људи се веселе, жене се радују,
деца
се задовољно смеју кад чују пријатну музику.
ЦАР:
Којешта! Каква музика, каква радост!
СКИТНИЦА:
Радост, пресветли царе! Човек треба да се смеје и да се радује да би био
срећан.
ЦАР:
Којешта! Каква срећа! Шта је то? И зар та шупља ствар са рупицама вреди нешто?!
СКИТНИЦА:
Вреди, пресветли царе. Ова фрула је чаробна, она вреди више него дворац, више
него имање...
ЦАР:
Којешта! Више него дворац! Је ли та фрула од злата?
СКИТНИЦА:
Не, није.
ЦАР:
Је ли од сребра?
СКИТНИЦА:
Не, није.
ЦАР:
Је ли од слонове кости?
СКИТНИЦА:
Не, није.
ЦАР:
Како је онда чаробна?
СКИТНИЦА:
Тако, пресветли царе: онај ко је носи и свира у њу, слободан је. Он доноси и
другом лепоту: срне и дивљи коњи поздрављају га кад прође шумом и свака ливада
којом свирач корача лепша је од царске...
ЦАР:
Којешта! Стражари, избаците простака напоље!
(Скитница приноси фрулу уснама и
почиње да свира. Много стрaжара улази и уместо скитнице – дохвате цара и,
заједно са столицом, изгурају га напоље, уз веселе узвике. Затим се враћају,
поседају укруг око скитнице и слушају његову свирку на фрули.)
З а в е с а
