Лица: ЦАР,
СКИТНИЦА, СТРАЖАР и још много стражара.
(Догађа се у
дворцу. Цар седи на столици за љуљање и љуља се.)
СТРАЖАР:
Пресветли царе, ухватили смо једног скитницу који је прелазио преко ваше царске
ливаде.
ЦАР: Доведите га.
(Стражари уводе скитницу.)
СТРАЖАР: Ево га,
царе. То је скитница.
ЦАР: (скитници):
Ко си ти и шта то носиш испод кабанице?
СКИТНИЦА: Ја сам
путујући свирач, пресветли царе. Ово је моја фрула.
(Показује фрулу.)
ЦАР: Којешта!
Какав свирач, каква фрула! Ко има користи од тога?
СКИТНИЦА: Па, пресветли
царе, има. Људи се веселе, жене се радују, деца се задовољно
смеју кад чују пријатну музику.
ЦАР: Којешта!
Каква музика, каква радост!
СКИТНИЦА: Радост,
пресветли царе! Човек треба да се смеје и да се радује да би био срећан.
ЦАР: Којешта!
Каква срећа! Шта је то? И зар та шупља ствар са рупицама вреди нешто?!
СКИТНИЦА: Вреди,
пресветли царе. Ова фрула је чаробна, она вреди више него дворац, више него
имање...
ЦАР: Којешта!
Више него дворац! Је ли та фрула од злата?
СКИТНИЦА: Не,
није.
ЦАР: Је ли од сребра?
СКИТНИЦА: Не,
није.
ЦАР: Је ли од
слонове кости?
СКИТНИЦА: Не,
није.
ЦАР: Како је онда
чаробна?
СКИТНИЦА: Тако,
пресветли царе: онај ко је носи и свира у њу, слободан је. Он доноси и другом
лепоту: срне и дивљи коњи поздрављају га кад прође шумом и свака ливада којом
свирач корача лепша је од царске...
ЦАР: Којешта!
Стражари, избаците простака напоље!
(Скитница приноси
фрулу уснама и почиње да свира. Много стрaжара улази и уместо скитнице –
дохвате цара и, заједно са столицом, изгурају га напоље, уз веселе узвике.
Затим се враћају, поседају укруг око скитнице и слушају његову свирку на
фрули.)
З а в е с а
