Спустивши главу на моје груди,Плакала ти си, невино чедо,
А твоје нежне и бујне власи,
Скриваху лице туробно, бледо.
И ја сам плакô, гледећи тебе,
И бујни поток суза је текô,
Али сам ипак пресрећан био,
Јер љубав сам за љубав стекô.
Петар Кочић – * * *
Спустивши главу на моје груди,Плакала ти си, невино чедо,
А твоје нежне и бујне власи,
Скриваху лице туробно, бледо.
И ја сам плакô, гледећи тебе,
И бујни поток суза је текô,
Али сам ипак пресрећан био,
Јер љубав сам за љубав стекô.
