Петар Кочић – * * * Спустивши главу на моје груди,Плакала ти си, невино чедо, А твоје нежне и бујне власи, Скриваху лице туробно, бледо. И ја сам плакô, гледећи тебе, И бујни поток суза је текô, Али сам ипак пресрећан био, Јер љубав сам за љубав стекô. Петар Кочић Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ