Textual description of firstImageUrl

Петар Кочић | ПРОЛЕТНИ ЗВУЦИ




1.
С пољана влажних уморне земље
Копрена зиме тихо се диже
И бујно доба пролећа жељ'ног
С чарима љупким на земљу стиже. 

На плавом небу сунашце дрхће;
Пролетне песме звуци се оре -
Подмлађен живот шири се, буја
Кроз пуста поља и неме горе. 

Кристални поток сребрним током
Несташно плави пропланке цветне,
Љубица плава где слатко снева
Заносне снове младости сретне. 

У сетном складу природа јеца
И болно прича пролећу бајну,
К'о нежна мајка чедашцу своме
Окрутне зиме несносну тајну.

2.
"Придруж' се и ти", велиш ми, друже,
"Ускрслој песми природе будне -
Тамо ћеш наћи у чистом храму
Освештан венац утехе жудне". 

Када ми роду слободе сине
И блесне моћно кроз вео мрачни,
Онда ће срце грлити с песмом
Пролеће љупко предела зрачни'. 

Ал' данас за ме утехе нема,
Пролеће само, о, друже мили,
Низ бледо лице сузе ми мами,
Докле ми народ у ропству цвили.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана