slike pesnika

Петар Кочић – ПОТОЧИЋ



petae kocic potocicПоточић је давно засто
И не креће млинског кола,
Што у леду тужно ћути,
Као израз тешког бола.

Преко шљунка таласићи
Са заносом пјесму више,
Разносише слатке звуке,
Па се боно заледише.

Не чује се пјесма тиха,
На валима да забруји -
Поточић је давно засто,
Кроз шумарке виш' не хуји.

Ох, да му је да зашуми
Кроз мирисне, цвјетне равни,
Што их сада обавија
Магловити вео тавни.

Али лед је груди стего
И сребрне вале збио -
Поврх њих се кристал-в'јенац
Вјечне туге ухватио.

Не тугујмо, поточићу!
Живот нам је слатка нада,
Што нас кр'јепи и уздиже
Из понора горких јада.

Кад с' осмјехну мајски дани
Причаћемо боле своје -
Кад млинарка млада дође
Поточићу - срце моје!


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта