Textual description of firstImageUrl

Петар Кочић | ПОШЉЕДЊА СУЗА



Клонуле су младе груди, изумрли осјећаји,
А у оку испијеном пошљедња се суза сјаји. 

Ишчезли су мили снови, а живот ми као сјена,
Са сломљеним духом лута кроз пољане
успомена. 

Кад застанем, сав задрхтим, јер се свуда
гробље стере,
Гробље свето слатких нада, гробље свето
жарке вјере. 

Занесем се и јаукнем на згаришту идеала,
И спустим се с горком тугом гдје ј' 
пошљедња нада пала. 

Свуда пустош, нигдје знака, да се шири 
живот данка!
Следило се, изумрло у гробници вјечна 
санка. 

И пошљедња суза паде на гробницу 
освештану
Остављајућ'  бједни живот измученом 
сиротану. 



Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана