Клонуле су младе груди, изумрли осјећаји, А у оку испијеном пошљедња се суза сјаји.
Ишчезли су мили снови, а живот ми као сјена,
Са сломљеним духом лута кроз пољане успомена.
Кад застанем, сав задрхтим, јер се свуда гробље стере,
Гробље свето слатких нада, гробље свето жарке вјере.
Занесем се и јаукнем на згаришту идеала,
И спустим се с горком тугом гдје ј' пошљедња нада пала.
Свуда пустош, нигдје знака, да се шири живот данка!
Следило се, изумрло у гробници вјечна санка.
И пошљедња суза паде на гробницу освештану
Остављајућ бједни живот измученом сиротану.
