Клонуле су младе груди, изумрли осјећаји,
А у оку испијеном пошљедња се суза сјаји.
Ишчезли су мили снови, а живот ми као сјена,
Са сломљеним духом лута кроз пољане
успомена.
Кад застанем, сав задрхтим, јер се свуда
гробље стере,
Гробље свето слатких нада, гробље свето
жарке вјере.
Занесем се и јаукнем на згаришту идеала,
И спустим се с горком тугом гдје ј'
пошљедња нада пала.
Свуда пустош, нигдје знака, да се шири
живот данка!
Следило се, изумрло у гробници вјечна
санка.
И пошљедња суза паде на гробницу
освештану
Остављајућ' бједни живот измученом
сиротану.
