Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вилијам Батлер Јејтс | КАД БУДЕШ СТАРА



Кад будеш стара, седа, пред спавање снена
Дремала крај ватре, ову песму тада
Узми, читај и сањај како си била млада,
Очију топлог сјаја и дубоких зена. 

И како многи у лепоту твоју заљубљени бише
И крај тебе искрени и лажни знаше да се сјате
Док је само један волео ти душу и мислио на те
Кад лепоту твог лица бриге осенчише. 

Па док се свијаш крај топлог ватриног гнезда 
Промрмори сетно како љубав брзонога мину,
Преко високих гора како се ка небу вину
И сакри своје лице у роју од звезда. 


  • Превео Миломир Илић


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта