Textual description of firstImageUrl

Вилијам Батлер Јејтс | КАД БУДЕШ СТАРА



Кад будеш стара, седа, пред спавање снена
Дремала крај ватре, ову песму тада
Узми, читај и сањај како си била млада,
Очију топлог сјаја и дубоких зена. 

И како многи у лепоту твоју заљубљени бише
И крај тебе искрени и лажни знаше да се сјате
Док је само један волео ти душу и мислио на те
Кад лепоту твог лица бриге осенчише. 

Па док се свијаш крај топлог ватриног гнезда 
Промрмори сетно како љубав брзонога мину,
Преко високих гора како се ка небу вину
И сакри своје лице у роју од звезда. 


  • Превео Миломир Илић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана