јесен ће нас, зашто баш јесен, отпратити у последњу таму,
мислићемо о прошлом животу
у ком смо оставили (ипак) нешто светло и меко
и изгледаће као да нико од нас никада није стављао
своју нежност на пикову даму.
Негде иза нас
нека рука ће можда остављено заплакати.
Негде испред нас
земља ће чекати на тела младих војника.
Возови ће нас однети далеко, предалеко,
у последњу јесен,
а ветар ће место нас певати
поему
мртвих
љубавника.