Textual description of firstImageUrl

Изет Сарајлић | ГОВОРИЛА СИ О СНИЈЕГУ



Говорила си о снијегу који је завејао улице.
Говорила си о снијегу који је завејао наше загрљене стопе.
А ја сам знао једно:
да те морам задржати,
барем док тугују дрвореди.

Ида
воли ме.

Топли као Голфска струја
знам
опловићемо сва мора њежности
и бићемо једном само успомене.
Али то је крај баладе а ми смо тек у средини.

Ида
воли ме.

Воли ме
Ида
барем док плачу дрвореди.
Воли ме
Ида
барем док псалмују вјетрови.
А послије,
воли ме барем до моје смрти.
Послије,
кад умру вјетрови.

Воли ме
Ида
као да никад нећеш отићи.

Као да ћеш отићи сутра.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана