Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Изет Сарајлић | ГОВОРИЛА СИ О СНИЈЕГУ



Говорила си о снијегу који је завејао улице.
Говорила си о снијегу који је завејао наше загрљене стопе.
А ја сам знао једно:
да те морам задржати,
барем док тугују дрвореди.

Ида
воли ме.

Топли као Голфска струја
знам
опловићемо сва мора њежности
и бићемо једном само успомене.
Али то је крај баладе а ми смо тек у средини.

Ида
воли ме.

Воли ме
Ида
барем док плачу дрвореди.
Воли ме
Ида
барем док псалмују вјетрови.
А послије,
воли ме барем до моје смрти.
Послије,
кад умру вјетрови.

Воли ме
Ида
као да никад нећеш отићи.

Као да ћеш отићи сутра.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта