Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | САН О МАРИЈИ



Ја нисам никад видео твога лица,
а прегршт сунца,једина што је пала на мој пут,
бјеше из твоје руке.

Судбина. 
Снијег и вјетар и страх.

Једна једина радосна 
вијест, што је пала у мој кут
бијеше из твојих уста.

Праштају се путеви тамом и заборавом. 
Један час је стала
убога душа, не знајући куда с очима,и дрхтала.

Тако је прошао живот. 
и никад нисам видео твога лица.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана