Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | ПИСМО НИКОМЕ



На висинама, где је 
свеже
И светло и чисто и широко,
Бораве моје мисли, а овде
Доле,
где ове речи пишем,
Окужен ваздух груди стеже,
Одмора нема будно 
око.
Спутан живим и тешко дишем,
Све ме је мање, све сам ниже,
Све
је мрачније и све теже.
А у мени ко рањен соко,
Мелодија се 
једна диже
О висинама, где је свеже
И светло и чисто и широко.

То 
вам пишем да се зна, ево,
Да сам бедно умирућ пево.

(1940)



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des