Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | МИСАО



Тама је настала и стрепња
и сва су сунца зашла
кад је Бог, ко благу муњу, послао
утјеху која долази од мисли.

Утјеха која долази од мисли 
највише је од свих дарова
небеских крајева које не познајемо,
а ни сјенка јој није
највећа земаљска срећа.

Гле, сиромашак, 
оличење сваке земаљске патње:
неправди, страдања, бола,
путује, сјајан, на облацима,
царује над свим хармонијама,
ношен утјехом која долази од мисли.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта