Облачак узви у висину
И зачас – хумак венча дуга,
И околина светлом сину.
Светлуцав, проредак и шуман,
Пљусковит, радостан, дажд махом
Запљусну и зелен шума
Стихну с благо хладним дахом.
О, какав дан! И често тако
Пљусак падне, па се стиша...
И страх и радост подједнако
Донесе нам златна киша!
И тек смо стигли до шумарка,
Све утихну... О, росо пуста!
О, жено, радосна и жарка,
О податна хладноћо пуста!
