Textual description of firstImageUrl

Хуан Рамон Хименез | ТУГЕ



Сиви спој слепих часова
опкољава нас и лови,
као таласи, као облаци,
грозоморни, тешки,
као туге,
којим нас дарују. 
Где смо?
Шта хоће ове туге?
Зашто нам прилазе,
и куда воде...
Увек исте,
на исти начин. 
Нагота им толика
да то више и није.
На нејав и на ненад
лице, и на студ,
који ништа не нуди,
и ништа не чека. 
Нити их убијамо,
нити нас убијају!
Само расту, без предаха,
у не знам шта,
без ичег у шта би зуриле,
и слепе...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана