Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Хуан Рамон Хименез | САМОЋА



Сво си у себи, море, па ипак 
како си без себе, како само, 
како далеко, увек, од себе самог! 
Отворено у хиљаду рана, сваког часа,
као и моје чело,
твоји валови одлазе, попут мојих мисли,
и долазе, одлазе и долазе,
љубећи се, растајући се,
с вечним упознавањем,
море, и непознавањем. 
Ти јеси а не знаш,
срце ти удара, а не осећаш ...
Каква потпуност самоће, море само!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта