Textual description of firstImageUrl

Хуан Рамон Хименез | САМОЋА

Сво си у себи, море, па ипак 
како си без себе, како само, 
како далеко, увек, од себе самог! 
Отворено у хиљаду рана, сваког часа,
као и моје чело,
твоји валови одлазе, попут мојих мисли,
и долазе, одлазе и долазе,
љубећи се, растајући се,
с вечним упознавањем,
море, и непознавањем. 
Ти јеси а не знаш,
срце ти удара, а не осећаш ...
Каква потпуност самоће, море само!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des