певајући;
и остаће врт мој са својим зеленим стаблом
и својим белим зденцем.
Сваке вечери небо ће бити плаво и спокојно;
и звониће, као и вечерас,
звона са звоника.
Умреће они који су ме волели;
и свет ће се обнављати сваке године;
а у углу мог врта расцвала и окречена
лутаће дух мој, носталгичан...
Отићи ћу; и бићу сам, без огњишта, без стабла
зеленог, без зденца обељена,
без неба плава и спокојна ...
А птице ће остати певајући.
