Textual description of firstImageUrl

Хуан Рамон Хименез | НИКАД СЕ НЕЋУ ВРАТИТИ



Никад се нећу вратити
Ноћ млада, тиха и ведра,
успаваће свет, зрацима
свог месеца - јединца.
Тела неће бити,
и кроз прозор;
свежи ће ући лахор
да за душу пита.

Нико неће чекати да дођем,
из двоструког мог одсуства,
нит љубити спомен на мене,
између суза и миловања.

Али биће звезда и цвећа,
уздаха и нада
биће љубави по авенијама,
у сенци грана.

Исти ће клавир одјекивати,
као у овој ноћи,
али га нико неће слушати,
замишљен, са мог прозора.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана