Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Хуан Рамон Хименез | ДВА ОКА ТВОЈА, ТВОЈЕ ДВЕ РУКЕ




Ово море је море,
које сам прешао петнаест пута,
али данас,
то је већ твоје море,
твоје, у мени, у мени,
не море мога окршаја,
не море чекања тебе,
не море које рекох
да је покрет и вечна промена,
већ море,
које сам ја створио.
по лику мом,
да би на тебе личило.
Господе жељни и жељени,
море,
море сам надом одојио, море,
у леји вере, у слатку горчину.

И нико ме више неће отргнути,
из те вере,
осим оне друге вере, у небо,
коме таласи овог неба
подривају стену.

На овом мору, као на облацима,
срели смо се,
на овом мору,
мом огњишту,
ти и ја, сигурни да смо браћа
и људи, два брата, два бића,
као што су два ока твоја,
две руке моје.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта