три стотине ноћи као три стотине зидова
а море ће бити чаролија међу нама
Остаће ми тек успомена
Ох, вечери муком заслужене
ноћи проведене с надом да те угледам
поља мојега проласка, небески своде
што га управо проматрам и губим...
Коначна попут мрамора
твоја ће одсутност испуњавати тугом
и друга касна поподнева
