јер већ киша пада неприметно ситна.
Пада и падала је. Једна ствар је битна:
у прошлости нашој киша се догађа.
Ономе што кишу слуша занесено
дарежљиво време изгубљен час пружа
кад цвет открио је што се зове ружа
и чудесну боју именом црвено.
Ова киша која слепа окна ствара
радост ће донети у предграђа стара
гроздовима црним што их лоза крије
у дворишту неком кога нема више.
Ветар ми доноси из вечери кишне
вољени глас оца који умро није.
•Превела Валентина Шекарић
