Textual description of firstImageUrl

Хорхе Луис Борхес | КИША



Изненадно светлост вечерња се рађа
јер већ киша пада неприметно ситна.
Пада, падала је, а једна ствар је битна:
у прошлости нашој киша се догађа.

Ономе што кишу слуша зенесено 
дарежљиво време изгубљен час пружа
кад цвет је открио што се зове ружа
и чудесну боју именом црвено.

Ова киша која слепа окна ствара 
радост ће донети у предграђа стара
гроздовима црним што их лоза крије

у дворишту неком кога нема више 
Ветар ми доноси из вечери кишне
вољени глас оца који умро није.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана