Биографија
Херман Хесе рођен је у граду Калву, Виртемберг, 2. јула 1877. године. Његови родитељи служили су у Индији Базелској мисији, протестанстком мисионарском друштву. Херманова мајка, Марија Гундерт, рођена је током једне такве мисије у Индији, 1842. године. Описујући своје детињство оставила је забелешку да није било нарочито лепо. Родитељи су је оставили у Европи када је имала само четири године да би се вратили у Индију. Године 1922. је емигрирао у Швајцарску, а 1923. је постао швајцарски држављанин.
Као антимилитариста и пацифиста, јако се успротивио Првом светском рату. Његова осећања која се тичу рата изражавао је у многим својим књигама. За време Другог светског рата, нашао се се у чудним околностима. Немачки министар пропаганде, Јозеф Гебелс, у почетку је штитио његове књиге, и као резултат Хесе је могао да објављује своја дела. Међутим, када је захтевао да одређени делови његовог романа Нарцис и Златоусти (нем. Narziss und Goldmund) који се тичу погрома остану недирнути, нашао се на нацистичкој црној листи. Ипак, успео је да избегне Други светски рат и скрасио се у Швајцарској.
Као и многи његови ликови, Хесе је у току свог живота имао много проблема са женама. Његов први брак са Маријом Берноули, са којом је имао троје деце, завршио се трагично, тако што је његова жена ментално оболела. Његов други брак са певачицом Рут Венгер трајао је веома кратко, а највећи део времена провели су одвојени једно од . То је довело до дубоке емотивне кризе, Хесе се повукао у себе и избегавао социјалне контакте, што је описао у свом чувеном роману Степски вук. Ипак, његов трећи брак са Нинон Долбин Ауслендер (1895 - 1966), трајао је до краја његовог живота. Своју трећу жену споменуо је у књизи Путовање на исток.
Хесе је у свом каснијем животу развио одређену дозу конзервативизма. У Игри стаклених перли, један од ликова проглашава сву музику после Јохана Себастијана Баха вештачком и лошом, проглашавајући Лудвига ван Бетовена за екстремни пример лошег укуса у музици. Иначе, Игра стаклених перли, са са својим идеализованим средњовековним стилом била је изузетно популарна књига у ратом разрушеној Немачкој 1945. године.
Добио је Нобелову награду за књижевност 1946. године.
Дела: Петер Каменцинд, Под точком, Гертруда, Розалда, Кнулп, Демијан, Клајн и Вагнер, Чудне вести са Друге Звезде (кратке приче), Клингсорово последње лето, Тумарања, Сидарта, Степски вук, Криза: Странице из дневника, Нарцис и Златоусти, Путовање на исток, Аутобиографски есеји, Поеме, Игра стаклених перли, Ако се рат настави… (есеји), Моја вера: Есеји о животу и уметности, Завршене бајке Хермана…
Херман Хесе је умро у сну у Монтањоли 9. августа 1962. године у својој 85. години.
