лутам унаоколо кроз шумске топле тмине.
Кад облаци небом налете, ја све њине
наде бих хтео и све циљеве да знам.
Тешим се кад као путник у неки туђи стан
кроз прозор гледам: тихо сав свет тај непознати
посматрам како живи и срећан је и пати,
па, нагледавши се, све то односим у свој дан.
Ал' ноћу, када звезде гледају у мој лог
и кад немилосрдно суде над мојом главом,
зебем у дну свог бића и посматрам са стравом
туђину силну и пустош сред самог срца мог.
• Превео Бранимир Живојиновић
