Волим да слушам
ветар и кишу и да сâм
лутам унаоколо
кроз шумске топле тмине.
Кад облаци небом
налете, ја све њине
наде бих хтео и
све циљеве да знам.
Тешим се кад као путник у неки туђи стан
кроз прозор
гледам: тихо сав свет тај непознати
посматрам како
живи и срећан је и пати,
па, нагледавши
се, све то односим у свој дан.
Ал' ноћу, када звезде гледају у мој лог
и кад немилосрдно
суде над мојом главом,
зебем у дну свог
бића и посматрам са стравом
туђину силну и
пустош сред самог срца мог.
• Превео Бранимир Живојиновић
