Волим да слушам ветар и кишу и да самЛутам унаоколо кроз шумске топле тмине.
Кад облаци небом налете, ја све њине
Наде бих хтео и све циљеве да знам.
Тешим се кад као путник у неки туђи стан
Кроз прозор гледам: тихо сав свет тај непознати
Посматрам како живи и срећан је и пати,
Па, нагледавши се, све то односим у свој дан.
Али ноћу, када звезде гледају у мој лог
И кад немилосрдно суде над мојом главом,
Зебем у дну свог бића и посматрам са стравом
Туђину силну и пустош сред самог срца мог.
