стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?
Моје песме имају
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју
Моје песме миришу
као љупки зумбул
у твом врту.
Моје су песме у боју
крви одевене,
у боју хаљине твоје
шуштаве и сјајне.
Моје најлепше песме
блистају,
оне су као ти!
Пред вратима стоје
да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?
