slike pesnika

Херман Хесе – ПУТНИК У ПОЗНУ ЈЕСЕН



herman-hese Кроз мрежу грања шуме голе
са сивог неба пада први снег
и пада, пада. Како нем је свет!
Ни лист да шушне, међу гранама
ниједне птице, само сивило,
белина само, тишина, тишина.

И путник, што уз песму је и свирку
корачао кроз многе месеце
шаролике, зелене, сад је нем
постао, уморан од радости,
од ходања, од песама.
Језа га хвата, сан на њега струји
из ледених висина сивих, тихо
пада и пада снег...

Још из далеког пролећа и летње
увеле среће успомене зборе
и бледе слике које чиле:
трешњиног цвета латице што веју
кроз милу светлу плавет –
уз нежан лепет крила лептир млад
о влати виси, смеђ и златан –
из млако влажне летње шумске ноћи
отегнут чежњив птичји пој...

Путник те драге слике поздравља:
како су лепе биле! Понешто
лепрша  још из оног  Некад, засја
и угаси се: тамносладак поглед
очију заљубљених – непогода 
по ноћи, муња, бура у тршћаку –
флаута која пева увече
кроз неки прозор туђи – ујутру
у свежој шуми оштар крејин крик...

(1956)

     •Превео  Бранимир Живојиновић



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта