Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Херман Хесе | БЕЗ ТЕБЕ




Мој јастук ме гледа свако вече,
празан кô надгробни камен;
не знадох да ће тол'ко да пече
кад останем сам
кад нема твоје косе да пољубац јој дам!

Сам лежим, потпуно тих је дом
и кандило угасло,
испружам руке ка телу твом
да загрлим те страсно
па нагињем к теби врела уста,
ал' љубим сâм себе и соба је пуста
када се нагло пренем –
свуд само мук је ноћи ледене,
звезда на небу подрхтава –
о, где је твоја коса плава,
где су ти слатка уста?

У сваком весељу сад бол
само знам,
у сваком вину јед морам пити;
не слутих кол'ко ће горко бити
кад останем сам,
сам и без тебе кад морам бити!

Превео Бранимир Живојиновић
(Из књиге Херман Хесе Песеме, Београд, 2007)


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта