И с пуно дивљих ружа
Над језеро надвио брег.
И ви лабуди љупки,
Од пољуба пјани,
Урањате главе у воду
Свету и трезну.
Јао мени, где ли ћу нићи,
Кад надође зима, цвећа?
Где ли сунчева сјаја
И земаљске сене?
Зидови стоје
Неми и хладни, на ветру
Барјаци звекећу.
