Textual description of firstImageUrl

Томас Харди | ЗАБЛУДА



Прегнух да нађем неки кутак скрит,
Да је безбедан, тих,
Који би био мојој драгој штит
Од светских бура свих;
Да непристојних теревенки свет,
Ни звук возила што дречи,
Нити зујних жица сплет
У дому јој не зајечи.

Настојах да свагдањи таштина вир
Не успе како
Да усиса је и узме мир
Подло и полако,
И поуке те лукаво сруши,
Што с љубављу започех ја;
Па одох да јој с радошчу у души
Изложим дична дела та.

Погледа ме, па казујућ свој суд,
Сажаљив осмех даде:
“Зар само због овога толики труд?
Зар зато с ногу спаде?
Јадниче сустали, поврати дах.
Оронулости то води.
Све за џабе! То чега те због мене страх
Мени понајвише годи.”

  • С енглеског превео Борис Хлебец



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана