Textual description of firstImageUrl

Томас Харди | ВЕЧЕРЊЕ СЕНКЕ



Сенка мог оџака пада надалеко
По земљишту и пружа се сеницом калиновом,
И чак се види сенка његовог дима,
А ништа не говори да ће и у време неко
У будућности падати у истом сату овом,
Мада ја у својој дупљи нећу знати да л’ је има.

И од оближње паганске хумке овог трена,
Чије митове су смениле јеванђелске вести,
По утрини тој исто тако сенка пада,
А ништа не говори да ће се убудуће ширити та сена
Ко данас, кад јеван|ђеља људској свести
Нису ништа ближа но кад је хумка била млада.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана