Док на корзоу седе и пуше,
А далеке кречњацке стене с лева
Смеше се сенкама мрака што их гуше.
Шетаци пролазе, осмех је на свима,
И један згодни пар је међу њима.
Рече човек пријатељу, “Видиш ли онај елегантни пар,
узеће се кроз недељу... а он ни не слути,
да се данима и ноћима није видео крај,
кад сам јој мазио врат, сећам се дугмади,
рукава, што сам откопчавао до врха њене руке...
У томе нема боли, срећнији смо кад смо незналице пуке!”
Превод Срђан Попов
