"Тетка ми је давала јер новац да повери,
Ником другом, клела се, не може,
Кад умре, споменик да јој се сагради.
Пожурити морам, тетка је још прошлог јуна умрла,
Али споменик још увек није добила!"
"Драга, где је сад тај новац што ти је давала?"
"У мојој ташни... тетка га је стрпљиво
Готово осамдесет недеља штедела."
"Потрошимо га!", рече он, а девојче поводљиво.
"Она неће знати, има плес вечерас."
Девојка ћутке климну главом, и они похиташе.
Превод Срђан Попов
