срце ноћи
чврсто на својим грудима?
Брине ли се море
о мртвима у својим дубинама?
Попут зоре
уздише се моја душа,
без оклопа и невезана.
Попут усковитланог мора
понире моје срце
у моје дубине,
у потонуле олупине
бродовља и влажне земље.
Не хватам се на оно
што се лепи за моје пете.
Храним се летом –
недокучиве висине.
