једанпут негдје на далекој цести,
бјегунци биједни, бескућници раја,
без прага родног и без завичаја.
И наше очи, некад живе ватре,
кружит ће туђим крајем ко да снатре.
Наш сусрет бит ће само руку стисак.
Тренутак шутње. Поздрав. Или врисак?
Крвави врисак, што су прошли дани
и што смо на том страсном путу страни.
