Textual description of firstImageUrl

Густав Крклец | ПРОЛАЗНОСТ



Смртнику нису дана многа љета 
да се по свијету шареноме шета, 

да гледа лађе, тргове, звонике, 
излоге туђе, жене, старе слике. 

Све нагло прође, све се брзо стиша, 
и дође јесен у срце и киша. 

Кољена клону, очи трну, плућа 
гасну ко сање, као надахнућа. 

И трудан путник падне покрај плота 
слушајућ жубор стотине живота. 



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана