да се по свијету шареноме шета,
да гледа лађе, тргове, звонике,
излоге туђе, жене, старе слике.
Све нагло прође, све се брзо стиша,
и дође јесен у срце и киша.
Кољена клону, очи трну, плућа
гасну ко сање, као надахнућа.
И трудан путник падне покрај плота
слушајућ жубор стотине живота.