Била је велика као длан, можда нешто мања.
„Зар не, мама, кад се испече,
Свима ће за вечеру да дотече?“
„Е, кад је тако, што бих и ја штедјела,
Направит ћу, сине, и мало предјела.
Додат ћу риби, као главном јелу,
Салате коју чинију,
Шунке који режњић,
Ротквица који свежњић,
Саламе који колутић
И један телећи бутицима.
А то ће, мислим, бити сасвим доста,
Можемо на рибу позвати и госта.“