И они што трче на четири ноге,
И они што их носе крила –
Каква би то чудна школа била!
А какве би им књиге тек морале бити?
Је ли, мацо, књигу би требала и ти?
– Да, за мене и мога сивога колегу
Треба књига у којој се мишеви легу.
А ти, бијели голубане?
– Мени такву књигу гдје је свако слово
Зрно пшенично или зрнце маково.
А ти, медо брундовићу?
– Мени књигу гдје је сваки ред
Мирисан и сладак као мед.
А ти сово ноћобдијо?
– Па знаш да по мраку чита тета сова,
Зато, црну књигу и свјетлећа слова.
А ти, рече натражњаче?
– Мени требају само књиге нашке,
Гдје су ријечи и слова унатрашке.
А ти, зеко зековићу?
– Моја књига, то ми је давна жеља,
да има листове од купуса и кеља.
За такве књиге не водите бриге!
Све ћете добити,
Чим на храсту
Почну први шарани да расту.
