Биографија
Гордана Тодоровић рођена је у Драјинцу код Сврљига 1933. године. Школовала се у Параћину и Нишу, где је у Гимназији Стеван Сремац, у литерарној дружини Његош, дошао до изражаја њен песнички таленат.
Још док је била у гимназијској клупи песме јој је објавио Оскар Давичо у Делу. Те песме су се после нашле у првој збирци песма Гинмазијски тренутак за коју је добила Бранкову награду.
Њене песме, са бројним кованицама у духу народног језика, донеле су нову свежину у српску поезију. Породица јој се преселила у Београд, aли Гордана због свог јако нежног здравља и болести која ју је целог живота пратила, није могла да се запосли.
Гордана Тодоровић је умрла 1979. године у Београду, у пуној стваралачкој снази оставивши иза себе четири објављене збирке, али и много необјављених песама.
Постхумно су јој објављене две збирке, а Сврљижани су јој се одужили како и доликује, установивши књижевну награду са њеним именом.
