певају птице,
небо свој ћилим звездани тресе.
Звезде миришу на пољупце липа.
Деца љуљају лутке на љуљашкама.
Птице пијанство цвркута из бршљана износе.
Одбациће људи страх и мржњу
ко перје зимско у лето штиглици,
научиће од цветова с плавим крвотоком неба,
од самоће са срцима књига
да љубав једни другима дарују уместо бригâ.
Овде се љубав негује као у науци биљака,
овде људи постају љубав,
зато зидамо небодере
ко бисерних шкољки ђердан да о светлости говоре.
5. IX 1972.
