Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Гордана Тодоровић | ПРОЛЕЋЕ И СНОВИ




Кад сањају птице и ја, песник, сањам,
кад крошања славолука беле крунице миришу, 
снове, срце и реч у свет ја урањам 
и мирис ко бескраја зов среће удишем.

Птице цвркутом граде гнездо и за мене,
за непознате облаке љубави неба; 
ко ласта од бескраја гнездо да плетем треба, 
да ми снови ко суморнозлатно јесење лишће не увену.

15. IX 1972.



Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта