Textual description of firstImageUrl

Гојко Ђого | ОВИДИЈЕ У ТОМИМА



Ко је живео у своје време 
славио је његов рођендан, 
ти ниси живео у своје време 
— чекао си његов крај.

Тако је твоје време заувек прошло. 
Јер, то је било његово време, 
и боље би било да ниси ни живео 
него што си живео у његово време.

Живели су мутавци и измећари, 
телали и тунгузи, гмизавци и преливоде, 
крпељи и гњиде,
живели су сви који су били срећни 
што живе у његово време, 
само ти ниси.

Не живи ко проведе живот 
чекајући да неком одзвони. 
Онај што броји дане 
себи броји.

Толики су крстови постали тантузи, 
подеране чизме и свете књиге, 
круне и жезла труну по музејима 
— једнога ће дана и његова звезда 
пасти
и деца ће је гуркати прстом 
по небеском плишу 
јастука у витрини.

Само, шта ти имаш од тога? 
Они што долазе неће ни знати 
да је цезар имао 
поткове на нози.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана