Textual description of firstImageUrl

Гинтер Грас | ДЕЛФИН



         Посвећено апостолу Павлу и Петеру Вајсу

Ја, лакоук, видех у скоку учитеља свог:
Конвертиту за микрофоном.
Слушао сам га како се одриче присеге
и поспрднуо се исповести његовој.
Подсмех ученикâ. Подсмех делфинâ.
Он се посувратио, смешно посувратио:
Тада сам био, данас јесам.
Али чим је избљувао бајату гурабију
и послужио ме земичкама свежим,
кад је Савле, одмах по мењању свлака,
у мени - поскочио сам! - 
открио делфина брзоуког
кад ми је ваљало мрети, мрети ваљало,
од страха је спрдња моја прозукнула:
звернуо сам лево-десно ка излазу,
заронио, спасио се - пливајући.

  • С немачког превео Драго Тешевић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана