испуњеним трептајима звезда, или у чистом светлу
девичанских јутара, или у жртвованим поподневима?
Никад, на крају ограђених стаза
које се граниче са пољем, или поред било које
фонтане обасјане месечином?
Никад, испод замршеног грања шуме где,
зазивајући његово име, дочекивах ноћи?
Нити у пећини која узвраћа јецаје моје?
О, не! Само да ми га је видети поново, било где -
у малом делићу неба или у узаврелом виру,
испод спокојног месеца или у побеснелом ужасу!
И, заједно са њим, бити сва пролећа
и све зиме, испреплетени у једном болном чвору
око његовог крвљу умрљаног врата!
Превео Бранислав Прелевић
