Textual description of firstImageUrl

Габријела Мистрал | РАЈ



Бакрорез превучен златом, 
и у златном реду, два тела
као клупка златаста. 

Победничко једно тело које чује 
и једно тело победничко које прича
у ливади у којој ништа не говори. 

Дисање које у дисање претаче се 
и једно лице које подрхтава од њега 
у ливади у којој не дрхти ништа. 

Сетити се тужног времена 
у коме њих двоје уживаху Време 
и живљаху њиме ожалошћени. 

У сату златних трнова 
у коме је Време застало пред прагом 
као пси луталице.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана