Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Габријела Мистрал | РАЈ



Бакрорез превучен златом, 
и у златном реду, два тела
као клупка златаста. 

Победничко једно тело које чује 
и једно тело победничко које прича
у ливади у којој ништа не говори. 

Дисање које у дисање претаче се 
и једно лице које подрхтава од њега 
у ливади у којој не дрхти ништа. 

Сетити се тужног времена 
у коме њих двоје уживаху Време 
и живљаху њиме ожалошћени. 

У сату златних трнова 
у коме је Време застало пред прагом 
као пси луталице.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта