Речима звучним, сигурним и јасним,
Али ја те љубим – љубав не би стала
У говору људи сеновито гласним.
А ти би да слушаш јецај моје боли;
Да из мрачног бездана се дигне
И његов врели млаз сву снагу проли
Још пре него што до мог грла стигне.
Рибњак ја сам до врха напуњени,
А чини ти се водоскок сам спори,
И све је само ћутање и бол мени
Свирепији и од саме смрти гори!
Превео Бранислав Прелевић
