slike pesnika

Фридрих Шилер‎ – ПЕВАЧЕВ ОПРОШТАЈ



Ћути сад муза; са стидом на свом
девичанском лицу, она стоји
пред тобом, да суд саслуша над њом,
суд који цени, ал’ га се не боји.
Добром би да се свиди, само том
ко истину од лажног сјаја двоји,
Ком за лепоту бије срце врело,
тај само сме да њој овенча чело.
Песме ми биће само дотле ту
док буде једне душе да их среће;
да маштањима слатким сплићу њу,
узвишеног јој чувства беру цвеће,
С временом оне роде се и мру
и до потомства долебдети неће.
У магновењу настану, забрује,
Па с брзим колом часова отхује.

Пролеће дође! Тле загреја млак
ветар, па живот свуд младићки бије.
Све проже мирис омаман и јак;
а с неба песма весело се лије.
Старо и младо благосиља зрак
и сваким својим чулом радост пије.
С пролећем све то мину! Сазре цвеће,
што на свет дође, мирно гробу креће



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта