Један бог ме је спасавао често
Од вике и шибе људи,
Играо сам се тад безбедно и добро
Са цветовима у гају
И лахори су се небески
Играли са мном.
И као што биљкама ти
Овеселиш срце,
Кад оне ти на сретање
Испруже нежне руке,
Тако си радост моме срцу
Оче Сунце! И слично Ендимиону
Бејах милосник твој
Богињо месеца!
О, сви ви, верна,
Пријатељска божанства!
Кад бисте знали
Како вас душа моја љубљаше!
Али онда вас нисам звао
По именима, ни ви мене
Не назвасте никад као што људи зову
Један другог, као да се познају.
Па ипак упознах боље вас
Но икад што сам познао људе.
Тишину сам етера разумео,
Људске речи не разумех никад.
Мене је одгајио глас
Хујања у гају
И љубави се научих
Међу цвећем.
У наручју богова добио сам глас.
• Превод Миодраг Павловић
