Textual description of firstImageUrl

Фјодор Тјутчев: | * * * *



Боже, утеху оном дадни
Кога припеке мучи плам,
Који к’о просјак голи, јадни,
Крај туђих врата лута сам.

Он у пролазу само креће
Преко ограда поглед свој,
На хладовину и дрвеће –
Раскош летњи у шуми тој.

За њега неће лисне гране
Гостољубиви спремити саг;
На њега неће ни фонтане
Расути росе бисер благ…

Пећина плава и дубока
Залуд га мами крају свом…
Ни прах са росног водоскока
Освежити неће главу том!

Боже, утеху оном дадни
Кога на животни пут креће јад,
Те као просјак бедни, јадни,
Крај туђих врата лута сад.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта