Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Фјодор Тјутчев: | * * * *



Боже, утеху оном дадни
Кога припеке мучи плам,
Који к’о просјак голи, јадни,
Крај туђих врата лута сам.

Он у пролазу само креће
Преко ограда поглед свој,
На хладовину и дрвеће –
Раскош летњи у шуми тој.

За њега неће лисне гране
Гостољубиви спремити саг;
На њега неће ни фонтане
Расути росе бисер благ…

Пећина плава и дубока
Залуд га мами крају свом…
Ни прах са росног водоскока
Освежити неће главу том!

Боже, утеху оном дадни
Кога на животни пут креће јад,
Те као просјак бедни, јадни,
Крај туђих врата лута сад.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта