Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Еуженио де Андраде | ОСМЕХ



Мислим да је осмех био
онај што је врата отворио.
Беше један осмех с пуно светлости
пожелех да у њега уђем, одећу скинем,
да унутар осмеха тог останем,
да трчим, пловим, у осмеху том да умрем.
• Превод с португалског Ана Стјеља


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана