онај што је врата отворио.
Беше један осмех с пуно светлости
пожелех да у њега уђем, одећу скинем,
да унутар осмеха тог останем,
да трчим, пловим, у осмеху том да умрем.
• Превод с португалског Ана Стјеља
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Да ли ћу понети собом и своју бољку и шарени сноп земаљске радости које? У коју ће Бог звездану далеку шкољку ставити сутра повраћено срце м...