Textual description of firstImageUrl

Еуженио де Андраде | ОСМЕХ



Мислим да је осмех био
онај што је врата отворио.
Беше један осмех с пуно светлости
пожелех да у њега уђем, одећу скинем,
да унутар осмеха тог останем,
да трчим, пловим, у осмеху том да умрем.
• Превод с португалског Ана Стјеља



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана