Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Еуженио де Андраде | ОСМЕХ



Мислим да је осмех био
онај што је врата отворио.
Беше један осмех с пуно светлости
пожелех да у њега уђем, одећу скинем,
да унутар осмеха тог останем,
да трчим, пловим, у осмеху том да умрем.
• Превод с португалског Ана Стјеља


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта